Migranti ponovo navaljuju na granice BiH. 80 migranata je u ponedjeljak bilo na stanici u Bratuncu a po riječima vozača lokalnog autobusa u Ljuboviji na drugoj strani Drine još ih je oko 300 čekalo da pređu u Bosnu. Iz Bratunca idu u Sarajevo.

Grupu od 77 migranata uglavnom iz Burundija, reporter DW zatekao je na stanici u Bratuncu. Ima ih nekoliko iz Irana i Afganistana. Niko od njih ne želi razgovarati sa novinarima a ne žele ni da ih se fotografiše.

“Posljednjih dana migranti u sve većem broju dolaze u Bratunac. Svako jutro ih ovdje na stanici nađem po stotinu i više. Juče je za Sarajevo i Tuzlu otišlo 140 samo odraslih, djecu nisam ni brojao. Svaki dan je tako, od 120 do 150 ih putuje sa ove stanice”, kaže za DW Zoran Spajić, jedini uposlenik Autobuske stanice Bratunac.

Spajić kaže da ih je ranije dolazilo desetak do dvadeset dnevno i odmah bi odlazili autobusom za Sarajevo. Ali, od kako je zatvorena autobuska stanica u Srebrenici, ukinute su gotovo sve redovne linije i sad autobus saobraća samo dva puta dnevno za Tuzlu a jedan kombi vozi za Istočno Sarajevo.

Nismo mogli zaraditi za platu

„Meni lično je drago da dolaze, jer da nije njih ja ne bih imao ni za kruh. Poslije ukidanja redovnih linija svi zaposleni na stanici su otišli jer nismo mogli zaraditi za platu, tako da sam ja ostao sam. Sad sam ja sve i direktor, otpravnik i prodavač karata ali i čistač”, priča Zoran Spajić.

Na pitanje, odakle najviše dolaze, Zoran kaže da je većina iz afričkih zemalja: Konga i Burundija, a ima ih iz Maroka i Toga a poneki je iz Gvineje Bisao. Uz to, „tu su i Iračani, Avganistanci, Kurdi… Dolaze iz Srbije, i ne zadržavaju se kod nas. Kažu da i je cilj Njemačka, poneki bi u Francusku ili Italiju ali većina želi u Njemačku”, kaže Spajić.

Dodaje da ne prave nikakve probleme i da većina ima novac za put. „Dolazila je policija i pitala me je l’ ima kakvih problema. Ali, stvarno su mirni i tihi ljudi, nije bilo ni najmanjeg incidenta. Vrlo su pošteni. Skoro su našli nečiji mobilni telefon i donijeli meni. Ja mislio hoće da ga napunim pa kažem nemam takav ispravljač, kad mi jedan učenik prevede da su oni to našli na klupi i donijeli meni”, kaže Spajić.

I portparolka Policijske uprave Zvornik, Danijela Madžarević je za DW kazala da nije evidentirano ni jedno krivično djelo, niti prekršaj koji je počinjen od strane migranata. Ali ni da “migranti nisu bile žrtve krivičnog djela”. Dodaje i kako je u prvih devet mjeseci ove godine evidentirano 265 migranata dok ih je u istom periodu prošle godine evidentirano 376. “Bitno je napomenuti da Granična policija BiH bilježi podatke o broju ilegalnih migranata koji ne ulaze u naše statističke izvještaje”, kazala je za DW Danijela Madžarević.

Evropa vrši pritisak na Srbiju

Nekolicina domaćih putnika na autobuskoj stanici u Bratuncu na pitanje kako oni gledaju na migrante kaže ovako: „'Tuga, jad i bijeda. I danas su neki od nas izbjeglice u svojoj zemlji’, kaže Milorad. ‘Žalosno je gledati ovu djecu i ove mlade ljude koji bježe pred nekim zlom, jer niko od dobrog ne bježi. Mi ih ovdje u BiH najbolje razumijemo, jer smo i mi prošli kroz to’, kaže Fatima.”

Jedan od građana želi ostati anoniman i kratko dobacuje: „Ma to je zato što Evropa vrši pritisak na Srbiju za uvođenje viza pa ih puštaju da slobodno idu.” Drugi koji takođe ne želi da mu se pominje ime dodaje: „Žao mi je ovih ljudi jer bi mnogi da profitiraju od njihove muke. Čuo sam da im neki šverceri naplaćuju i po 200 eura po osobi da ih čamcem prevezu preko Drine iz Srbije u BiH. Treba im otvoriti granice da idu u Evropu jer njima nije cilj ostati u Bosni.”

Zoran Spajić kaže da velike grupe migranata prolaze bez ikakvih problema. Ovdje na stanici ih niko ništa ne pita a ni policija ne dolazi.

„Samo kad su u manjim grupama od pet-šest njih kontroliše a ponekad i odvodi policija. Obraćao sam se nadležnima, neshvatljivo mi je da niko ne vodi računa o njima. Neki ljudi se boje, na stanici je najviše učenika koji putuju u školu iz Ljubovije i Bratunca u Srebrenicu. Ali kažem opet nije bilo nikad nikakvih incidenata niti problema sa njima”, ponavlja Spajić.

Na naše pitanje da li im možda neko pruža neku pomoć on kaže: „Niko im ništa ne pomaže, jedino ponekad Crveni Krst iz Vlasenice im nešto podjeli. Baš juče su bili, donijeli im odjeće i hrane, pileće nareske, keksa, mlijeka, suvog grožđa…“