Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ostavio je svoju dovu kao mogućnost šefa'ata i zauzimanja za svoj ummet u Danu najvećeg straha, kada neće koristiti ni sinovi, ni bogatstvo, ni ugled, i kada će čovjeku trebati svaki sevab i dobro djelo da bi se spasio, i kada će čak i Allahovi poslanici govoriti: ”Ja Rabb, spasi nas, spasi nas!”

Aiša, radijallahu anha, je kazala: ”Kada sam primijetila da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, dobro raspoložen, rekla sam mu: ‘Allahov Poslaniče, uputi dovu za mene.’ Tada je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, proučio ovu dovu: ‘Allahu, oprosti Aiši prve i posljednje, tajne i javne grijehe!’ Kad je čula tu dovu, Aiša, radijallahu anha, nasmijala se toliko da joj je glava padala u krilo (tj. dodirivala glavom krilo). Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, upitao ju je: ‘Raduje li te ova moja dova?’ Odgovorila je: ‘Allahov Poslaniče, kako da me ne raduje ova tvoja dova?!’ Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: ‘Allaha mi, ja učim ovu dovu za svoj ummet prilikom svakog namaza.’”

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, učio je dovu za ummet prilikom svakog namaza i još je glavnu dovu ostavio za Ahiret, za najteži trenutak, kada će nam njegova dova i šefa'at biti potrebniji i draži od dunjaluka i svega što je na njemu, kao što se navodi u hadisu u kojem je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Svaki Allahov poslanik imao je dovu koja se prima i svaki od njih je požurio sa svojom dovom na ovome svijetu, a ja sam ostavio svoju dovu kao šefa'at (zauzimanje) za moj ummet na Sudnjem danu.”

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, plakao je zbog brige za svoj ummet. Naime, jednom prilikom Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, učio je ajet u kojem se Ibrahim, alejhi-s-selam, obratio Allahu dželle šanuhu, i spominjući kumire koje je njegov narod obožavao, rekao: ”Oni su, Gospodaru moj, mnoge ljude na stranputicu naveli…” (Ibrahim, 36), a zatim je učio ajet u kojem se Isa, alejhi selam, obraća Allahu, dželle šanuhu, izražavajući brigu za svoje sljedbenike, rekavši: ”Ako ih kazniš, robovi su Tvoji, a ako im oprostiš, silan i mudar Ti si!” (El-Maida, 118). Tada je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, podigao ruke prema nebu i plačući, govorio: “Gospodaru, moj ummet, moj ummet!”
Nakon toga, Allah, dželle šanuhu, rekao je meleku Džibrilu: “Otiđi Muhammedu i upitaj ga šta ga je rasplakalo, a tvoj Gospodar to najbolje zna.” Džibril je otišao kod Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i upitao ga zbog čega plače, a on mu je rekao da se brine za svoj ummet, a Allah najbolje zna šta je on rekao.
Tada je Uzvišeni Allah rekao Džibrilu: “Otiđi Muhammedu i reci mu da ćemo ga učiniti zadovoljnim u pogledu njegovog ummeta, a nećemo ga ražalostiti i rastužiti.”
A to znači: “Uzvišeni Allah će te, Muhammede, učiniti zadovoljnim tako što će ti dati ono što tražiš od Njega u dovi za svoj ummet, a neće te ražalostiti i rastužiti u pogledu tvog ummeta.”

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: “Uzvišeni Allah je radi mene oprostio mome ummetu grešku, zaborav i ono na šta su prisiljeni.”

Ono što posebnim čini ovaj ummet jeste što je ovo ummet koji ne može propasti i nestati. On će opstati dokle god postoji noć i dan. Allah Uzvišeni je obećao Njegovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, da neće uništiti njegov ummet, kao što je uništio prijašnje narode (generacije), jer je Uzvišeni Allah mnoge prijašnje narode kaznio različitim vrstama kazni, poput: potopa, propadanja u Zemlju, hladnim vjetrovima itd.

Jedan pjesnik je spjevao veoma ohrabrujuće stihove, rekavši:
Niko zbog grijeha svojih neće biti zatećen,
Kada ima ovakvoga pred sobom predvodnika,
Ako ti knjiga nije očišćena od grijeha,
Ne plaši se ako imaš njega za zagovornika.

BLAGO NAMA KAD SMO NJEMU MI UMMET.

islam.ba