NISMO MI IZVARANI, MI SMO SVI ISTI ŠLJAM

Od kud da krenem?

Prvo su nas pravili budalom oni iz one stranke u koju smo se svi kleli poslije rata. Onda jedne godine dođe „divni „ Zlatko Lagumdžija i uzme nas na šarm, pa mi ko pametno izaberemo drugu stranku da nas vodi. Naravno kiksamo. Pa se vrate oni u koje smo se kleli i nastave popunjavati svoje redove ološima, ljudima poznatom zakonu u negativnom smislu naravno, ali „neko je to na njih ljagu bacio“ oni su čisti kao suza… Natrpaše se državne ustanove, sve krcato. Imamo više učitelja i nastavnika u procentu nego djece u školama, bolnice pune novih lica, a polako nam odlaze najbolji doktori. Odem u hitnu „hitno“, tamo doktorica sa apratićem za ispravljanjem zuba, pregleda mi dijete i mene pita koji sirup da mu da!!!???

Narod odlazi iz Bosne, bunim se, borim se, hvalim ovu našu napaćenu zemlju. Ima posla ko hoće raditi vičem, branim ne znam ni ja koga od čega, blamiram se. Odem u neku ustanovu po neki papir, ulazim Bismilom, samo da naletim na normalnog insana koji će mi izdati potrebni papir. Neće! Ne djeluje ni Bismila na njega. Iz trećeg pokušaja „dajem na kafu“ 10, 20 KM, ovisno koliko mi je hitno dobiti određeni dokument, kad ono sve lijepo, sad mi daju i stolicu i broj telefona ako mi još šta zatreba. Gadim se sama sebi. Ali šta ću? Kako funkcionirati u ovom društvu. Žao mi divnih ljudi koji rade po tim ustanovama , koji su savjesni i pošteni, pa sad ispada da su i oni ološi, a NISU. Njih izdvajam, njima se lično izvinjavam i ne želim da se nađu prozvani.

Dobro, dolaze drugi. Iskreno se nadam promjenama. Slavim sama sa sobom pobjedu. Nit vodu varila nit vodu hladila, ali eto. Slavim. Neko će učiniti nešto. Mora! Ima ljudi. Mora biti. Opet ništa.

Ima nekolicina ljudi, ali su pali u mrežu ovih što ih ima više i ne mogu učiniti baš ništa. Vide bezobrazluk, nepravdu, vide sve, ali ne mogu ništa učiniti. Ili se povlače ili lažu sami sebe da to što misle dobro, a rade loše ima pozitivnog . E nema! Pijanac s pijanicom, vjernik s vjernikom, lažov s lažovom. Napisala bih i kurva s kurvom, ali i oni se izmješali u masi, ne može ih insan ni raspoznati. Tako i naše nove vođe. Ne možeš jarane biti u košnici s pčelama da ne radiš isti med kao i one. Jes nama taj med gorak, njima je drugačijeg okusa, ali kad smo glupi, vala neka smo.

Jedna logična stvar. Ne može nas iz ovih govana izvući ni jedna stranka, ni jedan lider. Ne može! Mi moramo na ulice. Svi! Mi moramo biti otvoreni, direktni, ako mislimo živjeti u ovoj državi. Nema nade. Nema napretka. Vrtimo se u krug od kraja rata.

Smetaju nam migranti . Najradije bismo ih poubijali. Jest, lakše nam je preokupirati se njima, da zaboravimo naš stvarni problem.

Smetaju nam neodgovorni i korumpirani doktori, no ipak ćemo pozajmiti od nekog 50 KM i gurnut pred njega da nam sredi da odemo na magnetnu, jer lakše je poslije dići kredit i vraćati dugove, nego da nam se bolest proširi toliko da nas ne može spasiti ni bogatstvo Wiliama Henrya Gatesa. Tragedija je što ćemo popušti tu bolest ionako, samo pitanje kad.

Smeta nam školstvo, ili nam je nastavni kadar nedovoljno obrazovan, ili nam smeta ako je obrazovan previše, pa traži veću platu, smeta nam što nam škole nemaju adekvatne kabinete, sale za tjelesni, a djeca nam kao debili, njih zaboravili. Mjenjamo kao sustav, a djeca nam mahom ogrizaju u kriminal. Dvadesetogodišnjaci predozirani završavaju svoje živote pored puta. Od kud im u organizmu „droge“ kombinovane gipsom i s čim ono sve ne pričaju . Rodimo bebicu i iz porodilišta izlazi s mobitelom pored uha i uključenim onim zvukom kao što je čuo u stomaku, ma bolan da mu je trebao taj zvuk ne bi još izišao van u ovaj svijet. Kažnajavamo djecu ako nešto pogriješe tako što im oduzmemo telefon na sedmicu dana, a mi dok im držimo pridike surfamo, lajkamo, nekad opalimo i selfi tokom “savjetovanja“ djeteta. Pa šta ga učim, neće ono raditi što mu kažem, već ono što vidi da ja radim. A krivo nam školstvo. Ko nam odgaja djecu? Mi ili školstvo?

Nama sve smeta, mi se svi međusobno mrzimo, znamo za sve lopovluke i malverzacije. Ali niko ništa ne poduzima.

Moja lična procjena, u postotku nas je 0,9 % normalnih, poštenih, moralnih. Ostalo šljam. Pa logično da nam je stanje ovakvo kakvo jeste. Nećeš izaći i buniti se protiv samog sebe. Sta reći političaru, kad smo isti. On uzme od nas, zakine nas, mi se okrenemo zakinemo prvog do nas,onaj se okrene zakine idućeg… Zbilja ne znam kako u onog zadnjeg uopće ima šta za zakinuti, ali zakine se . Svi smo redom zakinuti, osim onih na vrhu. Ali završiću pozitivno ovaj tekst. Pošto sam hvala Bogu vjernik, znam da će onaj gore sve to posložiti. Jes vala stoji ona „Dok dođe do Boga došlo i do droba“. Ali neka.

Jedino me strah nečeg, naime, kad je neki narod loš, dobije i lošeg vladara. Pa onda taj narod il bude potopljen ili nešto. Jer je preĆero sve granice. E, sad ovaj postotak od 0,9 % hoće li i on “pod vodu“ ili Će dobiti neku lađu da se izvuče?…

A.D.

 

Komentariši

%d bloggers like this: