Godinama nije učinjeno ništa da se kazne odgovorni za propast Robnih rezervi RS, institucije koja bi trebalo da bude ključna za pomoć stanovništvu u situaciji kada se država ili entitet nađu u vanrednim okolnostima. Milorad Dodik bi sada to „namirio“ novcem Centralne banke BiH.

Piše: Ljiljana Kovačević

Vlada Republike Srpske saopštila je da će izdvojiti 15 miliona konvertibilnih maraka za interventnu nabavku osnovnih životnih namirnica, kako bi bila spremna ako dodje do poremećaja u snabdijevanju ovim robama na tržištu zbog krize u Ukrajini.

“Gledajući šta se dešava oko nas, odlučili smo da nabavimo određene količine merkantilne pšenice, ulja, šećera, riže, soli, konzervi hrane – mesne prerađevine i slično, te naftu i naftne derivate”, saopštila je ministarka trgovine i turizma RS Suzana Gašić.

Gašićeva je navela da se radi o direktnoj nabavci i da će, ako bude potrebno, biti još sličnih nabavki.

„To je odluka iz nužde, koja će teško biti realizovana, jer nije jasno kome i na koji način će se nabavljeni proizvodi distribuisati“, kazao je za Žurnal ekonomista Zoran Pavlović.

Interventna nabavka osnovnih životnih namirnica, pojasnio je, može da bude korisna u slučaju prekida snabdjevanja tim proizvodima, što trenutno nije slučaj.

„Suština je u tome da je potrebno imati strateške rezerve, dakle rezerve čiji je vlasnik država, a koje su namijenjene za krizne situacije. RS nema te strateške rezerve, nema čak ni Robne rezerve, koje su zastarjela forma, koja je postojala u bivšoj Jugoslaviji“, istakao je Pavlović.

Vlada RS radi tek da bi javnosti pokazala da nešto radi. Godinama, međutim, nije učinjeno ništa da se kazne odgovorni za propast entitetskih Robnih rezervi – institucije koja bi trebalo da bude ključna za pomoć stanovništvu u situaciji kada se država ili entitet nađu u vanrednim okolnostima. Vlada je 2017. godine odlučila da Robne rezerve odu u stečaj i to nakon što su dubinski opljačkane. Tada je Republika Srpska dobila Zakon o interventnim nabavkama, koji entitetska vlada sada primjenjuje.

Robne rezerve su otišle u stečaj sa dugovima teškim desetine miliona maraka, a javnost nikada nije obaviještena o rezultatima istrage, koju je u toj propaloj instituciji RS još krajem 2014. godine pokrenula SIPA po nalogu Tužilaštva BiH. Tužilaštvo BiH se bavilo i nestankom raznih vrsta roba iz Robnih rezervi, koje su, kako stvari stoje, bile velika praonica novca. Nema sumnje da je slučaj Robnih rezervi RS, po političkoj direktivi, pohranjen u ladicama nekog od tužilaca, jer do danas niko nije odgovarao za propast te institucije.

Žurnal je ranije pisao da su se pronevjere posebno odnosile na period kada je direktor ovog javnog preduzeća bio Radovan Samardžija, koji je sa te funkcije smijenjen krajem aprila 2013. godine. Njega je naslijedio Dragan Vučković, potom se kratko vrijeme na čelu Robnih rezervi našao Dragan  Prodanović, da bi završni udarac ovom preduzeću bio zadat tokom mandata Mirka Marčete, koji i podnio prijedlog za pokretanje stečaja ovog preduzeća.

Posebne zloupotrebe u Robnim rezervama RS evidentirane su tokom poplava u maju 2014. godine, kada su čelnici Robnih rezervi izbjegavali zakonom propisane procedure za nabavku roba i postizali “dilove” o isporuci određenih proizvoda sa povlaštenim dobavljačima. Preko Robnih rezervi su se odrađivali višemilionski sumnjivi poslovi. Bilo ih je napretek, od 994.652 kilograma đubriva u Republiku Srpsku, koju je isporučila firma “Fertil” iz Srbije, preko lagerovanja robe Robnih rezervi kod privatnih skladištara, kojima je godinama iz budžeta plaćana milionska ležarina za uskladištenje.

Državno žito tako je lagerovano u skladištima propalog “Farmlanda”, čiji je vlasnik Dragan Vasiljević, intimus Milorada Dodika. Vasiljević je putem Robnih rezervi dobijao i junice i prehranu za njih. Na kraju su propali i „narodno žito“ uskladišteno u „Farmlandu“ i junice i govedarska farmaa, pa i same Robne rezerve RS.

Sada bi Milorad Dodik ponovo da osnuje Robne rezerve RS i to od novca koje bi odštampala Centralna banka BiH.  Dodik je predložio da se dva entiteta hitno dogovore o izmjenama Zakona o Centralnoj banci BiH, koja bi potom odštampala 400 miliona evra, koliko ima rezervi.

“Da od ovih 400 miliona bude doznačeno ili prodato entitetima sa jednim ciljem, a to je formiranje robnih rezervi. Treba hitno djelovati, ja ću predložiti da se izmjeni ovaj zakon i dobićemo novac sa pokrićem i da obezbjedimo robne rezerve“, predložio je nedavno Dodik.

Ekonomista Zoran Pavlović je ovu Dodikovu inicijativu obrazložio u par riječi: „Dajte pare da ih potrošimo. Štampanje 400 miliona evra bio bi atak i na Centralnu banku i na finansijsku stabilnost BiH. Kakva je logika dati novac za formiranje Robnih rezervi RS, koje su već jednom uništene“, istakao je Pavlović.

On je podsjetio da Centralna banka BiH održava monetarnu stabilnost u skladu s currency board aranžmanom (1KM : 0,51129 EURO) i da je to jedna od najstabilnijih institucija u BiH. Centralna banka BiH jeste ostvarila određenu dobit i entiteti, kao njeni osnivači, mogu da traže da se ta dobit podijeli. I to bi, ocijenio je Pavlović, bilo normalno u stabilnoj zemlji, ali ne i u turbulentnoj Bosni i Hercegovini.

(zurnal.info)