Senad Hadžifejzović u historiju je ušao kada je najavio rat, a onda kada je 2. maja 1992. uživo prenosio otmicu predsjednika Alije Izetbegovića.

Hadžifejzivić je tad bio urednik televizije, a u razgovoru za TVSA govorio je o tom danu.

Prepričao je kako je ustvari taj dan ušao u zgradu televizije i samoinicijativno prekinuo program.

“To je trajalo satima. U tri popodne je počelo, a završilo u 6 ujutro”, naveo je Hadžifejzović.

“Kad sam krenuo, počeli su svi zvati, od glumaca to običnih ljudi. Svi su bili reporteri”, naveo je on.

Kaže da taj dan nije trebao ni raditi, jer je radio dan ranije.

“Zamjena nije došla, pa nisam mogao ni otići. Ostao sam i radio. Taj urednik dnevnika je kasnije sumnjičen da namjerno nije došao jer je znao šta će se desiti”, ispričao je Hadžifejzović.

“Kada sam počeo raditi dnevnik, javljali su se general Kukanjac, Aksentijević… To je bilo nenormalno objektivno sa novinarske strane. Imali smo sve strane, reportere koji nam javljaju evo vidim tenkove, piše na njima JNA, imamo generala JNA i probosansku stranu u dnevniku”, ispričao je Hadžifejzović.

Onda je ispričao kako su se političari sami počeli javljati sami.

“Karadžić je zvao u program. Dakle uvijek smo imali dvije strane”, kazao je.

Oko 20 sati, kaže on, kada je već htio i da prekine program javio se Alija Izetbegović.

“Htio sam prekinuti, jer se već smirilo, prestalo je da puca na grad. Ako bude nešto, rekao sam kolegama, vratit ćemo se. Svi su gledali u mene šta ću odlučiti, pitao sam jel se smirilo, jeste. Hajde da onda ne dižemo mi tenzije. Rekao sam režiji da prekinemo i pitao šta je dalje u programu. Rekli smu mi neka reportaža BBC-a iz Beograda. Odlučujem daj da pustimo taj prilog o Beogradu odnosno krizi u Srbiji. Poenta je bila kao da pokažem da ni njima nije sve super. Puštamo to, ali, ja još nisam odjavio dnevnim. sa sam odjavio tad dnevnim, ko zna šta bi se desilo. Režija mi javlja da imam 20 sekundi da odjavim. Onda mi zvoni telefon na stolu, koji je čista maska, da se uradniku da kao važnost”, naveo je Hadžifejzović.

Kada se javio glas mu je rekao ‘Alija ovdje’.

“Prvo što sam pomislio, dobar fol. Baš ga neko dobro imitira. Ja ga pitam pa đe si ti Alija. Kaže u Lukavici. Kontam još bolji fol”, priča Hadžifejzivić.

“Onda me pita s kim to pričam, poznat mi glas. I to je nevjerovatno bilo”.

Onda je shvatio da postoji mogućnost da je zaista Izetbegović na liniji, pa je u program rekao: Režija mi javlja da imamo predsjednika na vezi.

“To sam rekao da ‘svalim’ na ražiju ako bude greška. Ali nije bila. Nevjerovatne stvari. Program se nastavio”, kaže Hadžifejzović.

Kasnije sam pitao ko je spojio telefon i otkud da Alija zna.

“On je birao brojeve, bilo je tu više varijanti. On je u knjizi Sjećanja opisao svoj drugi poziv. Alija je zvao brojeve po sjećanju, a mnogi su bili slični od Predsjedništva do centrale televizije. I u tom ludili, pozivi su prebacivani na one koje rade u tom trenutku. Dakle, on je zvao nekoga, a sistem ga je automatski prebacio u moj studio jer smo mi radili”, ispričao je Hadžifejzović.

I tak tad počinje drama u studiju.

“Javljaju se članovi Predsjedništva, Stjepan Kljujić, Ganić… Pokušavao sam da budem posrednik tu, skretničar, tehničko lice.

Negdje u 15 minuti sam donio odluku. Meni je sve to izgledalo vanzemaljski. Kao da sam dobio šapat neki s desne strane.

Nevjerovatan ambijent je to bio. Energija neka koja mi je kazala: uđi unutra. I ušao sam u to, prestao biti tehničko lice. Iz minute u minutu imam novog gosta, dešava se sve”, ispričao je Hadžifejzović.