Connect with us

BiH

Dodikov spin o zaduženosti: Milijardu duga RS stiže na naplatu naredne godine

Published

on

Republika Srpska ima realan problem, a on se tiče servisiranja duga za narednu, 2023. godine, kada dospijevaju rate kredita teške oko 1,1 milijardu maraka, što čini gotovo petinu budžeta od 5.383.000.000 KM. Taj podatak jasno je naveden u vladinom „Dokumentu okvirnog budžeta RS za perid od 2023 – 2025. godina“

Kada slušate Milorada Dodika kako govori o javnim finansijama u Republici Srpskoj, a da pritom ne znate stvarno stanje, moglo bi se pomisliti da je standard građana ovog bh entiteta tek malo lošiji od onog u Švajcarskoj. Dodik, koji će za par dana po treći put zvanično postati predsjednik RS, u avgustu je rekao da je Republika Srpska najmanje zadužena u regionu.

“Ukupan dug Republike Srpske je 43 odsto domaćeg (bruto) proizvoda (BDP), a javni dug ispod 35 posto, što govori o tome da smo mi jedna od najmanje zaduženih zemalja na ovim prostorima”, rekao je tada Dodik i izgovorio neistinu, piše Žurnal.

Nije Dodik trebalo da širi priču na region, bilo je dovoljno da kaže kakvo je stanje zaduženosti BiH, njenih entiteta i distrkta Brčko i prizna da je Republika Srpska, ma koliko on to negirao, suštinski više zadužena od Federacije BiH.

To je jasno navedeno u dokumentu Ministarstva finansija i trezora BiH pod nazivom „Informacija o stanju javne zaduženosti Bosne i Hercegovine na dan 30.06.2022. godine“, u kojem je navedeno da javni dug RS iznosi 6 milijardi 60 miliona konvertibilnih maraka, dok javni dug Federacije BiH iznosi oko 6,6 milijardi KM.

Javni dug Federacije BiH jeste veći za manje od 600 miliona KM, ali je realno manji od onog u RS, kada se uzme u obzir da je taj bh. entitet ima dvostruko veće tržište od RS, da ima više stanovnika i da ima veći BDP. Što se tiče spoljnog duga, i taj dug je u RS relativno veći, mada ne i apsolutno, jer je Federacija BiH veća. Spoljni dug RS, prema dokumentu Ministarstva finansija i trezora, iznosi 4,1 milijardu KM, a Federacije BiH 5,5 milijardi maraka.

MINISTRICA JE REKLA ISTINU

Dodikov spin o tome da je RS najmanje zadužena u regionu demantovala je i ministarka finansija RS Zora Vidović, koja je krajem juna na sjednici entitetskog parlamenta saopštila da ukupan dug RS iznosi 6 milijardi 162 miliona KM, odnosno 50,13 odsto bruto domaćeg proizvoda. Ako je vjerovati Zori, a ne Miloradu, koga je demantovao i državni ministar finansija Vjekoslav Bevanda, onda je jasno da dug po glavi stanovnika Republike Srpske, kojih prema podacima Agencije za statistiku ima 1,1 milion, iznosi više od 5.000 KM. Dug po glavi stanovnika u Federaciji BiH iznosi skoro duplo manje, 2.800 KM, jer u tom entitetu živi skoro duplo više stanovnika, 2,1 milion.

Ma šta Dodik govorio, Republika Srpska ima realan problem, a on se tiče servisiranja duga za narednu, 2023. godine, kada dospijevaju rate kredita teške oko 1,1 milijardu maraka, što čini gotovo petinu budžeta od 5.383.000.000 KM. Taj podatak jasno je naveden u vladinom „Dokumentu okvirnog budžeta RS za perid od 2023 – 2025. godina“. Tu je precizno navedeno da servisiranje duga iz budžeta RS u 2023. godini iznosi milijardu i 97,6 miliona KM.

Tu budžetsku rupu vlast će morati nekako da „zakrpi“, a jedina mogućnost za to je novo veliko zaduženje na međunarodnom finansijskom tržištu. Ono će, sasvim realno, ponovo biti obavijeno velom tajne, poput prodaje obveznica RS na Londonskoj berzi u proljeće 2021. godine misterioznim kupcima za 300 miliona evra, uz previsoku kamatnu stopu od 4,75 posto, koje establišment nikada nije otkrio. Ili će se ponovo entitetskim obveznicama, uz paprene kamate, trgovati na Bečkoj berzi. U dokumentu Ministarstva finansija i trezora BiH, koji se odnosi na stanje duga na dan 30.06.2022. godine, trgovanje obveznicama RS na Londonskoj i Bečkoj berzi vodi se kao „novi dug“ i iznosi ukupno 915,33 miliona KM. Vlada RS je nastavila da se zadužuje i na Banjalučkoj berzi, a poslednja prodaja entitetskih obveznica desila se 12. oktobra, kada se zadužila za 30 miliona KM, po kamatnoj stopi od pet posto.

SPECIJALNI BUDŽET ZA DODIKOV KABINET

Netačna je i Dodikova izjava da je RS najmanje zadužena u regionu, ali je bio iskren nakon zaduženja na Londonskoj berzi kada je nonšalantno konstatovao: „Mi (vlast u RS op.a.) sada se zadužujemo, a dugove će vraćati neke nove generacije“. Jedino je pitanje – koliko će od novih generacija ostati u RS?

Samom Dodiku neće ničeg manjkati, a već je obezbijedio da njegov predsjednički budžet bude paprenih 56 miliona KM. Nastranu što su mediji Dodika nazvali „najbogatijim predsjednikom“ u regionu, poredeći budžet njegovog kabineta sa budžetima predsjednika u Federaciji BiH, Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori… On će u narednoj godini moći da potroši 47.098 prosječnih septembarskih neto plata u Republici Srpskoj. Posebno je strašno što će sa tim novcem da izigrava mecenu, pokrovitelja, ktitora, humanitarca, dobrotvora…, jer će, kako je to saopštila ministarka finansija RS Zora Vidović, najveći dio tog novca biti uložen u humanitarne svrhe, izgradnju škola, vrtića, pomoć i nagrađivanje sportista. Od činjenice da te stvari nisu u nadležnosti predsjednika RS, mnogo je pogubniji fakat da Dodik i na ovaj način poništava entitetske institucije, Vladu RS i njena ministarstva, koje je potpuno zarobio, a Republiku Srpsku pretvorio u društvo jednog lica.

BiH

Dodik: “Sve što je urađeno na evropskom putu, urađeno je zahvaljujući RS-u!”

Published

on

By

Predsjednik SNSD Milorad Dodik rekao je da će danas poslije dužeg vremena s partnerima iz Federacije BiH razgovarati o funkcioniranju vlasti i međusobnim odnosima, te da će se ponovo dogovarati o dogovorenim, ali nerealizovanim pitanjima zbog straha, nesigurnosti i odsustva želje partnera iz FBiH.

Dodik je pozvao partnere da sprovedu već dogovoreno ako žele da budu od koristi za sva tri naroda i oba entiteta.

“Ponovo ćemo se dogovarati o pitanjima koja smo već dogovorili i potpisali kao Principe za formiranje Savjeta ministara. Ponovo ćemo se dogovarati o pitanjima koja smo opet dogovorili, prvo na sastanku u Laktašima, a potom na sastanku u Sarajevu”, istakao je Dodik, prenosi portal Srpskainfo.

On je naveo da je čitao najave da treba da dogovore plan rasta, odnosno tri preostale stavke, ali niko ne govori da je Federacija kroz četiri kantona odbila svih 120 tačaka.

“Šta ćemo s tim? Čitam da nam je zbog toga na čekanju 70 miliona evra, ali niko ne govori da nam je zbog opstrukcije Federacije na čekanju i da propada naših 700 miliona KM”, naglasio je Dodik na društvenoj mreži “X”.

On je rekao da je sve što je urađeno na evropskom putu, urađeno zahvaljujući Republici Srpskoj.

“I nije mi problem da pored toga slušam da, kao, ja nešto blokiram, ali od takvih besmislica niko nema koristi. Ako hoćemo da bude koristi za sva tri naroda i oba entiteta, sprovedimo već dogovoreno. Ili možemo unedogled da se dogovaramo”, rekao je Dodik.

Sastanak predstavnika političkih stranaka partnera u vlasti na nivou BiH biće održan danas u Sarajevu. Sastanak je planiran u 15.00 sati u zgradi Parlamentarne skupštine BiH, a konferencija za novinare u 16.30 časova, najavljeno je iz Parlamentarne skupštine BiH.

Nastavi čitati

BiH

Helez poziva OHR da reaguje zbog antiustavnog djelovanja NSRS: Slično je i Hitler pripremio spajanje Austrije Njemačkoj

Published

on

By

Ministar odbrane BiH Zukan Helez oglasio se nakon što je Narodna skupština RS danas usvojila dopune Zakona o upotrebi zastave, grba i himne, kojim se omogućava isticanje simbola stranih država te Zakon o izmjenama zakona o sprovođenju odluka Komisije za zaštitu nacionalnih spomenika Bosne i Hercegovine, kojima je iz sintagme “nacionalni spomenici Bosne i Hercegovine” izbrisana Bosna i Hercegovina.

Zakonom o upotrebi zastave, grba i himne omogućuje se da se grb Nemanjića i himna “Bože pravde” mogu koristiti kao zvanična obilježja RS.

Ističe da je usvajanje oba ova zakona antidejtonski i antiustavni čin te da predstavljaju nastavak napada na suverenitet, teritorijalni integritet i cjelovitost Bosne i Hercegovine.

“Na sličan način je Hitler krajem 30-tih godina prošlog vijeka pripremio spajanje Austrije Njemačkoj. Grb Nemanjića i himna Bože pravde su simboli pod kojima su počinjeni najteži ratni zločini uključujući udruženi zločinački poduhvat i genocid nad Bošnjacima.

Naravno da predstavnici vlasti manjeg bh. entiteta RS djeluju u potpunoj koheziji sa režimom Aleksandra Vučića, a zvanična politika Srbije od 90-tih godina i Slobodana Miloševića pa sve do danas je ista. Srbija na sve načine pokušava da se proširi na zapadnu stranu Drine. Prvo su to pokušali otvorenom agresijom 90-tih godina protiv suverene i međunarodno priznate države Bosne i Hercegovine, a sada antiustavnim djelovanjem”, navodi Helez.

Dodaje da je pauza u implementiranju velikosrpske politike bila samo kada su u BiH bili imenovani ‘snažni’ visoki predstavnici koji su koristili Bonska ovlaštenja i kada je iza njih stajala međunarodna zajednica.

“Kako god mnogo je posla za Visokog predstavnika u BiH Christiana Schmidta koji mora poništiti ovaj antidejtonski i anticivilizacijski zakon. Osokoljeni agresijom Rusije na Ukrajinu, predsjednik manjeg bh. entiteta RS Milorad Dodik i vlasti RS su intenzivirali implementaciju velikosrpske politike, odnedavno uobličenu na svesrpskom saboru”, naveo je.

Pozvao je članice NATO-a i EU, naše partnere da posvete više pažnje secesionističkoj politici RS i velikosrpskoj politici režima Aleksandra Vučića.

Građanima manjeg bh. entiteta RS poručuje da se odreknu političara koji provode secesionističku politiku, piše Raport.

“U 30 godina pokušaja mijenjanja granica na Zapadnom Balkanu građani manjeg bh. entiteta RS su samo postali taoci takve promašene politike te najsiromašniji građani u Evropi.

Usvajanjem ovih zakona u Narodnoj skupštini RS vlasti neće konkretno pomoći nijednom građaninu na prostoru ovog entiteta. Ovo je još jedan u nizu promašenih i nepotrebnih poteza vlasti manjeg bh. entiteta RS koji mogu samo narušiti sveukupne odnose u Bosni i Hercegovini.

Bosna i Hercegovina je dovoljno velika za sve nas. Učinimo je državom, članicom EU i NATO-a, u kojoj će svi njeni građani ugodno živjeti od svog rada2, zaključio je ministar Helez.

Nastavi čitati

BiH

Iz opticaja se povlače određene novčanice apoena 10, 20, 50 i 100 KM, provjerite imate li ih

Published

on

By

Centralna banka Bosne i Hercegovine najavila je povlačenje iz opticaja novčanica konvertibilne marke u apoenima od 10, 20, 50 i 100 KM iz perioda 1998–2009. godine.

Ovim novčanicama će se moći plaćati do 31. decembra 2024. godine, dok od 1. januara 2025. prestaju biti zakonsko sredstvo plaćanja i biće podložne isključivo zamjeni, navedeno je na internet stranici Centralne Banke BiH.

Novčanice ovih apoena koje ostaju u opticaju razlikuju se po zaštitnoj mikrooptičkoj niti “Motion™”, koja nije prisutna na starim izdanjima. Na osnovu ovog zaštitnog obilježja lako je razlikovati novčanice koje ostaju važeće od onih koje se povlače iz opticaja.

Cilj ove promjene je povećanje kvaliteta novčanica u opticaju i jačanje zaštite od krivotvorenja. Zamjena povučenih novčanica u 2025. godini obavljaće se u komercijalnim bankama, dok će nakon isteka roka u komercijalnim bankama zamjenu preuzeti Centralna banka BiH, u periodu od deset godina, počevši od 1. januara 2026. godine.

Novčanice apoena od 200 KM ostaju u opticaju i ne podliježu ovom procesu povlačenja.

Klix

Nastavi čitati

Najčitanije