Kontroverzni osvrt profesorice Ekonomskog fakulteta u Sarajevu i aktivistkinje partije Naroda i pravda, Sabine Silajdžić, ne silazi s naslovnih strana medija u Republici Srpskoj i Srbiji.

Prorežmski Informer prepričao je cijeli tekst profesorice Silajdžić uz redakcijsku opremu koja sugera da su Bošnjaci svojom politikom doveli do rata 1992. godine. Naslov teksta u Informeru glasi: “Srpska je legitimna i predstavlja volju naroda, probosanske snage ne smeju da idu putem koji je doveo do rata!”

U nastavku pročitajte u integralnoj verziji kako je Informer shvatio poruke profesorice Silajdžić:

Sabina Silajdžić, redovna profesorka Ekonomskog fakulteta u Sarajevu, objavila je na društvenim mrežama tekst pod nazivom “Obraćanje pro-bosanskim snagama – propitivanje i svjedočenje istini” u kojem je navela da je obeležavanje 1. marta kao tzv. Dana nezavisnosti BiH trn u oku jednom narodu u BiH, kao što je, kako kaže, “obeležavanje 9. januara kao Dana Republike Srpske žig na ranu nekim narodima u BiH”. 

Ona kaže da su 1992. “pro-bosanske” snage izabrale otcepljenje i put u nezavisnu BiH, a Srbi ostanak u Jugoslaviji i, kako kaže, put u prisvajanje dela teritorije BiH s ciljem pripajanja Jugoslaviji. 

Silajdžićeva navodi da je “Rezolucija o proglašenju Republike srpskog naroda na teritoriji BiH” izraz legitimne političke volje jednog naroda u BiH da živi u Jugoslaviji, i da, u teritorijalnom smislu jedan dio te zemlje postane federalna jedinica u sastavu Jugoslavije. 

Ona dalje kaže da je ta rezolucija bila “politička mera poslednjeg utočišta”, da je predstavljala izraz političke volje srpskog naroda u BiH i da je donesena od strane legitimnih predstavnika srpskog naroda, izabranih voljom naroda na prvim demokratskim parlamentarnim izborima u BiH. 

– Donesena u okvirima “novih” institucija, jer unutar ondašnjih institucionalnih okvira SR BiH bijahu preglasani, “odstranjeni” voljom većine, ne imadoše onomad mehanizam zaštite “vitalnog nacionalnog interesa” svi se oglušiše na njihovu “volju” na “opomene” i na “pretnje”, zar se ne sećate!? – napisala je Silajdžićeva. 

Ona navodi da je jedan narod tada posegnuo za referendumom i proglašenjem nezavisnosti, gde su silom “prava” želeli postići cilj – nezavisnu građansku republiku BiH, uređenu na principu “jedan čovjek, jedan glas”, čime su svesno, s predumišljajem i bez obzira na posledice želeli nametnuti Srbima u BiH u kakvoj će državi živeti. 

Dodaje da su politički predstavnici Srba bez dileme znali “vešto” da odgovore na pomenuto nametanje. 

Silajdžićeva navodi da Odluka o referendumu predstavlja, eksplicitno pravno-formalno opredeljenje druga dva naroda u BiH na odstupanje od mirovnih pregovora i ignorisanje volje srpskog naroda. 

– Rado bih vas podsetila da su sve bitne odluke iz tog vremena donesene metodom preglasavanja ili glasanja u odsustvu “kvoruma naroda” , jer isti tada, nije ni postojao. Rada bih vas podsetila da, glede statistike koja se odnosi na ishode glasanja o referendumu, ne postoji politički legitimitet o većinskoj volji građana u smislu “reprezentativnosti naroda”, jer isti nije uvažavao princip pravde na temelju jednakih prava naroda. 

Fragmentacija podataka na tragu etničke pripadnosti glasača, govori u prilog nedovoljnoj zastupljenosti građana iz reda srpskog naroda, što uopštee i ne čudi, jer je srpski narod u BiH bio pozvan da bojkotuje referendum. Drugim rečima, “mačku o rep” možete slobodno obesiti politički legitimitet referenduma, na tragu kojeg je donesena Odluka o proglašenju nezavisne RBiH, jer su se upravo tim činom, pogazili principi pravednosti triju naroda u BiH. Učinjeno je tako od strane ondašnjih predstavnika “pro-bosanskih” snaga, uzgred Rezoluciji usvojenoj 9. januara, čime se svesno ušlo u sukob, i u rat do “istrebljenja” – navodi Silajdžićeva. 

Ona ističe da je Rezolucija, usvojena 9. januara, usledila nakon više od godine dana propalih pregovaranja i dogovora o budućnosti i uređenju BiH. 

Podseća da da su “ondašnje pro-bosanske snage, (preciznije govoreći predstavnik Bošnjaka), zdušno odbile svaki predlog rešenja koji je podrazumevao administrativnu podelu BiH, čak i u uslovima predloga mirovnog sporazuma koji je podrazumevao nezavisnu Republiku BiH i centralne ovlasti države”. 

– U duhu istorijskih činjenica koje govore o predlozima rešenja za uređenje BiH u slučaju ostanka u Jugoslaviji, kao i predlozima i mirovnim rešenjima o mogućim administrativnim podelama BiH u uslovima njene nezavisnosti zna se mnogo. 

Nego ondašnje probosanke snage izabraše politiku nameta i ignorisanja političke volje jednog naroda, baš kao što vi danas pomno čuvate tu tradiciju slaveći 1. mart kao “Dan nezavisnosti BiH”, dok istovremeno klikćete kudeći obeležavanje 9. januara kao Dana Republike Srpske. Čuvate vi tradiciju i danas slaveći priloge i govore koji su se prelamali u Holidej in hotelu, 1993. Govori kojim se iznova, čak i u nemogućim i zastrašujućim ratnim uslovima odbija predlog zaustavljanja rata i mirovnog rešenja o podeli BiH – navela je Silajdžićeva. 

Ona navodi da Srbi koji žive u BiH nisu želeli da se otcepe od Jugoslavije i da su srpski politički predstavnici „bili spremni da pregovaraju o različitim oblicima političke autonomije za srpski narod u BiH, u uslovima proglašenja nezavisnosti Republike BiH i da su pregovarali mesecima”. 

– “Probosanske” snage su te, koje su pravno-formalno odustale od pregovora i pohrlile da donesu Odluku o Nezavisnosti, bez ogleda na posledice – ističe Silajdžić.