Historičar i nekadašnji ambasador Srbije Milan St. Protić komentarišući večeras priču o ponudi Njemačke i Francuske po pitanju Kosova, da bi Beograd u ovoj situaciji trebalo da izađe sa kontraponudom.

“Ako je ta ponuda definisana tako kako je nama prenijeto, suviše je neprecizna da bi bila prihvatljiva, ali pravac, mislim da je dobar. Ukoliko bi se postigao dogovor sve tri strane, to bi bilo pozitivno za svaku učesnicu. Mislim da Srbija na ovo treba da reaguje”, rekao je Protić u emisiji „Među nama“ na TV Nova S.

On je rekao da stvari moraju biti jasno konkretizovane „šta znači ubrzani put u EU i finansijska pomoć“.

„Odavno je jasno da će razvoj situacije dovesti do jednog ovakvog prijedloga, kakav smo čuli da je ponuđen… Srbija na ovo treba da reaguje kontraponudom, u kojoj bi bilo precizirano da onog dana i sata kada Srbija bude primljena u punopravno članstvo u EU, Srbija diže embargo na prijem Kosova u UN-u. Tačka dva, pitanje finansijske podrške, koja bi morala da bude produžena najmanje 20 godina i da bude neka ozbiljna cifra, recimo 100 milijardi eura u narednih 20 godina. Treće, morale bi da postoje čvrste i pisane garancije za bezbjednost i Srba na Kosovu i za kulturno i sakralno naslijeđe Srbije. Četvrto, morale bi da postoje čvrste garancije da se teritorijalni integritet Srbije poslije rješenja ovoga više neće stavljati na dnevni red, jer smo i sa tim imali loša iskustva u prošlosti. Pa da onda vidimo kako će EU reagovati na ono što predloži Srbija“, rekao je on i dodao:

„Srbija bi se u toj situaciji našla u poziciji onog ko vodi igru, a oni bi se našli u poziciji da moraju da odgovaraju sa da ili ne, uzmi ili ostavi na ono što Srbija predlaže. I najzad ukoliko bi se sve to ostvarilo i da na referendumu građani Srbije izglasaju jedno ovakvo rješenje, Srbija bi se kao članica EU našla u neuporedivo jačoj poziciji da utiče i na politički razvoj Kosova i Republike Srpske, mnogo efikasnijem nego što je danas.“

Protić je ocijenio i da je „Kosovo izgubljeno za Srbiju“ i dodao da bi konačnu odluku o rješenju za Kosovo građani trebalo da donesu na referendumu.

„Ono što je ostalo je formalizovanje realnog stanja na Kosovu… Ono postoji i nema nikakve šanse da se, osim ratom, Srbija i njene institucije vrate na Kosovu, a ako neko razmišlja da vodi rat, prvo će to biti strašno za ovo zemlju, drugo kada vodite rat postoji mogućnost da izgubite, kao što je bilo 1999. godine“, istakao je on.

Na komentare političara koji kažu da se „nijedna država nikada nije dobrovoljno odrekla dijela svoje teritorije“, Protić kaže:

„Kako je nastala Republika Irska, ako je tek 1949. godine priznata puna njena međunarodna nezavisnost. Ko je priznao? Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije, Škotske i Irske. Ostao je samo jedan mali dio Sjeverne Irske u sastavu UK, to su pasuljanske stvari. Da li ja te pasuljanske stvari moram da učim ljude koji misle da su ‘posisali’ svu mudrost svijeta i da razumiju sudbinu, historiju i budućnost?“

Upitan, da li je Srbija iskrena kada govori o svojim evropskim integracijama, Protić navodi da mi „nismo iskreni ni prema drugima, ni prema sebi“.

„Nismo iskreni prema drugima, kao ni prema sebi. Nismo iskreni ni prema Zapadu, ni prema Istoku i zato imamo takvu poziciju koja djeluje i jeste neiskreno. Iz kog god ugla da se pogleda, da li iz Brisela, Vašingtona ili Moskve. To naše elementarno nepoštenje prema drugima proističe iz nepoštenja prema sebi, mi smo suviše slabi prema sebi i suviše sebi gledamo kroz prste individualno i svojoj djeci… Iz toga proističe politika koja je nemušta i ne vodi nikakvom cilju“, rekao je on.

nova.rs